Сценарио – дијалози
Локација:
Школа
Улоге: Меланија (Марија), Јелена (Милица Ј), Луна (Миа), Нина
(Ана), Пера (Аца), Перин пријатељ (Јован), Сара (Катарина), Тања (Андреа)
Снимање 1
Камера снима Меланију док улази у школу на главни улаз. У следећем кадру,
среће се с Јеленом код уских степеница. Почиње дијалог.
Ј: Ћао, јеси ли ти ученица за коју смо чули да ће се данас уписати
у наши школу?
М: Да, ја сам Меланија. Како се ти зовеш?
(причу настављају док се пењу уз степенице)
Ј:Моје име је Јелена. Ти ниси из Новог Сада, зар не?
М: Не. Доселила сам се недавно.
Ј: Хајде са мном. Упознаћу те с мојим пријатељицама.
М: Да, ја сам Меланија. Како се ти зовеш?
(причу настављају док се пењу уз степенице)
Ј:Моје име је Јелена. Ти ниси из Новог Сада, зар не?
М: Не. Доселила сам се недавно.
Ј: Хајде са мном. Упознаћу те с мојим пријатељицама.
Кадар се завршава њиховим пењањем уз степенице, након чега следи
почетна шпица.
Снимање 2
Јелена и Мелаја прилазе Луни и Нини. Оне се налазе код свечане
сале. Почиње разговор у којем се Луна и Нина осмехују, но Мелаја то не
примећује и срамежљиво комуницира с њима.
Ј: Луна, Нина, ово је Мелаја. Мелаја, Луна и Нина.
М: Драго ми је! (нагласак!)
(Луна и Нина се смеју)
Л: Мелаја кажеш? То је баш чудно име. Јеси ли ти српкиња уопште?
М: Јесам. То је једно од најчешћих имена у мом селу. И моја бака се тако звала.
Н: Стварно, и бака ти се тако зове? (цинично) А јел ти се свиђа НС? Мислим, ти сигурно ниси навикла на овако велико место.
М: Па да. У мом селу је све толико мирније. Овде је све толико живље, брже. Али, барем сте ви овде да ми помогнете да се прилагодим.
Л: Јесмо! Ми ћемо ти радо помоћи да се снађеш, зар не?
Ј: Тако је. Хајдемо сада, професор долази.
М: Драго ми је! (нагласак!)
(Луна и Нина се смеју)
Л: Мелаја кажеш? То је баш чудно име. Јеси ли ти српкиња уопште?
М: Јесам. То је једно од најчешћих имена у мом селу. И моја бака се тако звала.
Н: Стварно, и бака ти се тако зове? (цинично) А јел ти се свиђа НС? Мислим, ти сигурно ниси навикла на овако велико место.
М: Па да. У мом селу је све толико мирније. Овде је све толико живље, брже. Али, барем сте ви овде да ми помогнете да се прилагодим.
Л: Јесмо! Ми ћемо ти радо помоћи да се снађеш, зар не?
Ј: Тако је. Хајдемо сада, професор долази.
Све четри узимају торбе и крећу ка учионици. Луна и Нина заостају.
Л: Мелаја, можеш ли да замилиш каква сељанка је дошла у наш разред.
Н: Да! Морамо одмах да јој дамо до знања где јој је место!
Н: Да! Морамо одмах да јој дамо до знања где јој је место!
Снимање 3
Други је дан школе. Јелена, Луна и Нина имају друге мајице и стоје
у групи. Мелаја им прилази и тужним и разочараним гласом им каже.
М: Заиста не могу да поверујем да сте такве! То што нисам из НСа не
значи да сам мање вредна! Па шта вам то смета на мени?
Н: Ха, чуј ово! Шта нам смета? Па погледај се на шта личиш! Јеси ли ти чула икада за брендирану одећу можда? А парфем? Или ништа од тога вам није стигло на село. Ти си бре срамота за све девојке!
Л: И тај нагласак! Знаш ли ти уопше српски?! Па ти уопште не умеш да причаш! Кладим се да и краве које си чувала на свом селу причају разговетније од тебе!
Ј: А најсмешније је што си мислила да неко као што си ти може једноставно да дође и постане пријатељ с неким као што смо ми! Ти си нижа класа од нас! Ти нам само стојиш на путу! Никада нећеш моћи да будеш наш пријатељ.
М: Али, али,.. ја се стварно тру... (јецајући, Нина је прекида)
Н: Шта се ти? 'Ајде се склони од нас пре него што нас неко види с тобом!
Н: Ха, чуј ово! Шта нам смета? Па погледај се на шта личиш! Јеси ли ти чула икада за брендирану одећу можда? А парфем? Или ништа од тога вам није стигло на село. Ти си бре срамота за све девојке!
Л: И тај нагласак! Знаш ли ти уопше српски?! Па ти уопште не умеш да причаш! Кладим се да и краве које си чувала на свом селу причају разговетније од тебе!
Ј: А најсмешније је што си мислила да неко као што си ти може једноставно да дође и постане пријатељ с неким као што смо ми! Ти си нижа класа од нас! Ти нам само стојиш на путу! Никада нећеш моћи да будеш наш пријатељ.
М: Али, али,.. ја се стварно тру... (јецајући, Нина је прекида)
Н: Шта се ти? 'Ајде се склони од нас пре него што нас неко види с тобом!
Мелаја тужно одлази ка клупи на којој седи Пера.
Снимање 4
Претходну расправу су виделе Сара и Тања. Након тога почињу с
расправом.
Т: Јеси ли видела ово?
С: Да. Јадна Мелаја.
Т: Треба да јој помогнемо!
С: Јеси ли ти нормална? Онда би само имали проблеме с Луном, Нином и Јеленом.
Т: Па шта ако ћемо имати проблема с њима? Зар ниси видела како су се понашале према Мелаји малопре?
С: Јесам. И?
Т: И?! Зар ти не би ништа да урадиш да помогнеш Мелаји?
С: Наравно да не. Па зашто да угрожавамо свој положај у разреду и пријатељство с три најпопуларније особе које познајем због ње?
Т: Како уопште можеш да кажеш тако нешто? Како можеш да будеш таква?
С: Каква? Па нисам ја та која ју је вређала. Нисам ја лоша особа.
С: Да. Јадна Мелаја.
Т: Треба да јој помогнемо!
С: Јеси ли ти нормална? Онда би само имали проблеме с Луном, Нином и Јеленом.
Т: Па шта ако ћемо имати проблема с њима? Зар ниси видела како су се понашале према Мелаји малопре?
С: Јесам. И?
Т: И?! Зар ти не би ништа да урадиш да помогнеш Мелаји?
С: Наравно да не. Па зашто да угрожавамо свој положај у разреду и пријатељство с три најпопуларније особе које познајем због ње?
Т: Како уопште можеш да кажеш тако нешто? Како можеш да будеш таква?
С: Каква? Па нисам ја та која ју је вређала. Нисам ја лоша особа.
Снимање 5
Меланија и Пера седе једно крај другог одређено време ћутећи.
Напослетку, готово уплакана Мелаја започну разговор с Пером.
М: Зашто си тужан.
(уместо да одговори, Пера ју је само погледао малим померањем главе)
М: Па ти имаш модрице. Јел си се ти тукао? Јел ти ствараш проблеме?!
П: Не. (гласно) Мене су тукли. (тихо)
М: Молим? Па ко? Зашто? Па јел си то пријавио?
П: Не. Ти си прва којој сам рекао. Не желим да друге уплићем у моје проблеме.
М: Како то мислиш у твоје проблеме?! О насиљу се не треба ћутати! То није само твој проблем. Обрати се прво пријатељима. Они ће да ти помогну и подстаћи ће те да на крају пријавиш те насилнике.
П: Не знам... шта ако ме нађу, а ја сам их пријавио... (Мелаја га прекида)
М: Ако те нађу, а ти их ниси пријавио знаће да могу још једном да се извуку с тим што су урадили! Само ће те напасти још једном! Но ако их пријавиш, знаће да напад на тебе није остао без последица и помоћи ће ти. Веруј ми то је права ствар!
П: Ја... нисам размишљао на такав начин до сада. Али управу си. Ја нисам крив за оно што ми се десило. Не треба да ћутим о томе! Хвала ти пуно!
М: Нема на чему. Видимо се!
(уместо да одговори, Пера ју је само погледао малим померањем главе)
М: Па ти имаш модрице. Јел си се ти тукао? Јел ти ствараш проблеме?!
П: Не. (гласно) Мене су тукли. (тихо)
М: Молим? Па ко? Зашто? Па јел си то пријавио?
П: Не. Ти си прва којој сам рекао. Не желим да друге уплићем у моје проблеме.
М: Како то мислиш у твоје проблеме?! О насиљу се не треба ћутати! То није само твој проблем. Обрати се прво пријатељима. Они ће да ти помогну и подстаћи ће те да на крају пријавиш те насилнике.
П: Не знам... шта ако ме нађу, а ја сам их пријавио... (Мелаја га прекида)
М: Ако те нађу, а ти их ниси пријавио знаће да могу још једном да се извуку с тим што су урадили! Само ће те напасти још једном! Но ако их пријавиш, знаће да напад на тебе није остао без последица и помоћи ће ти. Веруј ми то је права ствар!
П: Ја... нисам размишљао на такав начин до сада. Али управу си. Ја нисам крив за оно што ми се десило. Не треба да ћутим о томе! Хвала ти пуно!
М: Нема на чему. Видимо се!
Пера устаје и долази до свог друга.
П: Еј, морам да ти испричам нешто шта ми се догодило.
Снимање 6
Камера прово гледа Сару и Тању које се и даље свађају.
С: Ја само кажем да морамо мало да мислимо и на нас саме. Не можеш
да глумиш супермена и спашаваш све који су „у опасности“!
Т: Ја, ја тебе не разум... (Тања је прекида)
С: А и што би јој помогла? Није она није у опасности! Оне јој, уствари, и нису ништа урадиле. Па нису је тукли. Само су јој рекли да се ружно облачи. Који је твој проблем уопште?
Т: Мој проблем је што си ти тако безобзирна особа! Па шта што је нису тукли?! И вређање је насиље! Вербално насиље! А избацивање из друштва је социјално насиље! Како можеш да кажеш да јој нису ништа урадили?
С: Знаш шта? Ако толико желиш, иди сама да помогнеш твојој јадној Мелаји која је „под насиљем“!
Т: Е па и хоћу!
Т: Ја, ја тебе не разум... (Тања је прекида)
С: А и што би јој помогла? Није она није у опасности! Оне јој, уствари, и нису ништа урадиле. Па нису је тукли. Само су јој рекли да се ружно облачи. Који је твој проблем уопште?
Т: Мој проблем је што си ти тако безобзирна особа! Па шта што је нису тукли?! И вређање је насиље! Вербално насиље! А избацивање из друштва је социјално насиље! Како можеш да кажеш да јој нису ништа урадили?
С: Знаш шта? Ако толико желиш, иди сама да помогнеш твојој јадној Мелаји која је „под насиљем“!
Т: Е па и хоћу!
Снимање 7
Камера снима Тању која долази до клупе на којој седи Меланија. Седа
поред ње и каже:
Т: Нисам могла да игноришем оно што се десило! То уопште није било
уреду.
М: Ја не знам зашто су такве. Нисам ја крива што сам рођена тамо где јесам. Па јел то нешто страшно?
Т: Није! Запамти то! Треба да будеш поносна на своје порекло! Особе као што су њих три то не могу да разумеју. Због тога и не треба да обраћаш пажњу на такве ствари.
М: Па ваљда си управу. Али овде нико неће да се дружи са мном. Можда би требало да једноставно игноришем њих. Ко да је то нешто страшно...
Т: Јесте страшно! Насиље никада не треба трпети. Насиље је нешто против чега се треба боритити!
М: Али ја сам тек стигла... Немам нити једну пријатељицу. Ако не будем покушавала да се спријатељим с њима три, нећу имати пријатеље.
Т: Док се њих три не промене, оне ти и не могу бири пријатељи! Прави пријатељи се не причају тако! А како нећеш имати пријатеље? Шта сам ја?
М: Али твоја пријатељица... Сара... Посвађали сте се. Па зар због мене?
Т: Да, јер је она хтела да игнорише насиље. Људи који игноришу насиље и неће да помогну су подједнако лоши као и сами насилници. Тужно је што много људи то не схвата.
М: Ти си тако добра... Како се зовеш?
Т: Тања. 'Ајмо сада. Професорка долази.
М: Ја не знам зашто су такве. Нисам ја крива што сам рођена тамо где јесам. Па јел то нешто страшно?
Т: Није! Запамти то! Треба да будеш поносна на своје порекло! Особе као што су њих три то не могу да разумеју. Због тога и не треба да обраћаш пажњу на такве ствари.
М: Па ваљда си управу. Али овде нико неће да се дружи са мном. Можда би требало да једноставно игноришем њих. Ко да је то нешто страшно...
Т: Јесте страшно! Насиље никада не треба трпети. Насиље је нешто против чега се треба боритити!
М: Али ја сам тек стигла... Немам нити једну пријатељицу. Ако не будем покушавала да се спријатељим с њима три, нећу имати пријатеље.
Т: Док се њих три не промене, оне ти и не могу бири пријатељи! Прави пријатељи се не причају тако! А како нећеш имати пријатеље? Шта сам ја?
М: Али твоја пријатељица... Сара... Посвађали сте се. Па зар због мене?
Т: Да, јер је она хтела да игнорише насиље. Људи који игноришу насиље и неће да помогну су подједнако лоши као и сами насилници. Тужно је што много људи то не схвата.
М: Ти си тако добра... Како се зовеш?
Т: Тања. 'Ајмо сада. Професорка долази.
Локација:
клупа
Улоге: Меланија (Марија), Јелена (Милица Ј)
Снимање 1
Јелена и Меланија седе на клупи. Јелена је на Фејсбуку на свом
таблету. Меланија започиње причу, а Јелена незаинтересовано одговара.
М: Луна и Нина су баш добре. И баш се лепо облаче.
Ј: Да, да.
М: Знаш, доста ми је тешко да се привикнем на живот у граду, но ви ми баш помажете.
Ј: Мхм.
М: И ја имам Фејсбук. Хоћеш ли да ме додаш?
Ј: Можда касније.
(Јеленин телефон зазвони. Она устаје, даје таблет Меланији и каже јој да га причува. Одлази из кадра)
Ј: Да, да.
М: Знаш, доста ми је тешко да се привикнем на живот у граду, но ви ми баш помажете.
Ј: Мхм.
М: И ја имам Фејсбук. Хоћеш ли да ме додаш?
Ј: Можда касније.
(Јеленин телефон зазвони. Она устаје, даје таблет Меланији и каже јој да га причува. Одлази из кадра)
Снимање 2
Меланија чека пар секунди на клупи. На почетку ништа не ради, но
онда откључава таблет. Таблет се снима од назад. Види да је Јелена, Луна и Нина
вређа.
Снимање 3
Јелена се враћа и седа на клупу. Меланија јој враћа таблет и устаје
љутито.
М: Луна и Нина ме вређају, а ти ме оговараш?!
Ј: Меланија, грешиш!
М: Грешим? Рекла си да се дружиш са мном само да би открила још ствари на основу којих можеш да ми се подсмеваш. Рекла си да сам сељанка! А њих две су рекле да сам јадана!
(Јелена устаје с клупе)
Ј: А ти ниси сељанка?! Нисам рекла ништа што није истина! Који је твој проблем! Причаш ми досадне ствари и очекујеш да те слушам. Смараш ме! Погледај се мало!
М: Како си тако дволична?!
Ј: Знаш шта? Немам времена за ово. Идем.
Ј: Меланија, грешиш!
М: Грешим? Рекла си да се дружиш са мном само да би открила још ствари на основу којих можеш да ми се подсмеваш. Рекла си да сам сељанка! А њих две су рекле да сам јадана!
(Јелена устаје с клупе)
Ј: А ти ниси сељанка?! Нисам рекла ништа што није истина! Који је твој проблем! Причаш ми досадне ствари и очекујеш да те слушам. Смараш ме! Погледај се мало!
М: Како си тако дволична?!
Ј: Знаш шта? Немам времена за ово. Идем.
Меланија и Јелена одлазе у различитим правцима.
Локација:
двориште између зграда
Улоге: Пера (Александар), 1. нападач (Марко Павловић), 2. нападач
(Младен)
Снимање 1 и 2
Импровизација. Треба да буде снимање из два дела!
Прво снимање треба да буде захтев нападача да се Пера представи,
разговор о навијаљу, где си кренуо, имаш да ми позајмиш паре, треба нам, у коју
школу идеш, зашто си уплашен.
Прво снимање се завршава тако што Пера покушава да оде, но један од нападача га хвата за руксак и каже му „Нигде ти не идеш“.
Прво снимање се завршава тако што Пера покушава да оде, но један од нападача га хвата за руксак и каже му „Нигде ти не идеш“.
Друго снимање треба да буде како у већ напетијој атмосфери нападачи
траже новац од Пере и прете да ће га изџепарити. Он им даје нешто пара но то
није довољно. Један од нападача хвата Перу, а други му претреса џепове.
Када му је узео новчаник, нападач који је претресао удара Перу у стомак. Пера пада и нападачи га шутирају (камера снима само нападаче).
У последњем кадру, један од нападач пљује Перу и они одлазе тречећи.
Када му је узео новчаник, нападач који је претресао удара Перу у стомак. Пера пада и нападачи га шутирају (камера снима само нападаче).
У последњем кадру, један од нападач пљује Перу и они одлазе тречећи.
Статисти: Марко Продановић, Игор Д, Иван, Дајана, Ђина, Немања,
Мина
Камермани: Небојша, Јелена Р. (главне камере) и Ивана М. (за off-screen)
Камермани: Небојша, Јелена Р. (главне камере) и Ивана М. (за off-screen)
